Mario Grobenski psychodaddy

Možda niste čuli za ime Mario Grobenski, možda ni za pseudonim phychodaddy, ali ako niste videli bar jednu njegovu fotografiju – to je zato što nemate internet, a, ako je to slučaj – onda Vi i ne čitate ovaj tekst.

Kad na Google kucate svoje ime i negde na pola kucanja Google izbaci ime u celosti (kao predlog) to znači da ste “teška faca”.
Ovo je prvi intervju / predstavljanje nekog fotografa na blogu FotoRepublike i koristim diskreciono pravo da prvi bude fotograf “teške kategorije”:
Mario Grobenski – psychodaddy.

Od momenta kada sam video tvoje radove na FR, odmah sam želeo da uradim intervju sa tobom jer je mnogo toga interesantnog vezano za tvoje vrlo originalne fotografije.

Me and my monkey
Me and my monkey
  • U Svetu si najpoznatiji po seriji fotografija “In the house where nobody lives“, koje je uglavnom inspirisana muzikom, knjigama, bajkama, filmovima… Kako izgleda taj proces i koliko ti je vremena potrebno od ideje do realizacije?

Mario Grobenski: Kad imam već gotovu ideju u glavi dođem u moj „studio“ i snimim točno što sam zamislio.
Zna se dogoditi da imam ideju, ali ju jednostavno ne mogu realizirati. Kakogod bilo ne trošim puno vremena na pripremu, ali znam potrošiti sate (ponekad i dane) u razmišljanju što ću snimiti slijedeće.

  • Koliko ti je vremena potrebno da se spremiš da bi snimio fotografiju na neku temu?

Zavisi od ideje i „modela“ tj. da li se sam pojavljujem kao model ili trebam pomoć prijatelja. Većina fotografija nastala je prilično brzo, u trenutku inspiracije.

  • Da li je teško pronaći kostime i rekvizite za fotografiju?

Pa, uglavnom koristim istu odjeću: stara košulja, sako, kapa…tako da nemam puno problema oko nabave. Ostali rekviziti su dobiveni kao npr. stari TV, radio, umjetni gavran, klaunovi ,“woodoo“ lutke, sam dobio od prijatelja, a neki su kupljeni na lokalnom sajmu.

The Raven - Mario Grobenski - FotoRepublika Blog
The Raven
  • S obzirom da koristiš samo prirodno svetlo, da li to znači da si uslovljen vremenskim prilikama (sunce, oblaci {difuzno svetlo}) ili spoljašnji svetlosni uslovi ne igraju ulogu u tome.

Na neki način da, ograničen sam ponekad vremenskim uslovima, pogotovo zadnjih dve godine otkako su na kući zatvoreni vrata i prozori sa daskama. Naime, koristim samo dnevno svijetlo koje dopire kroz 2 prozora na koje sam stavio zavjese da bi dobio fino disperzivno svijetlo. Po ljeti i nije neki veliki problem jer su duži dani, ali u jesen i zimi ili kad je oblačno vrijeme malo je teže raditi.

  • Dugo mi je trebalo da shvatim da ti ne stojiš IZA kamere, već da si glavni model na fotografijama. Sa jedne strane to pojednostavljuje snimanje, a sa druge komplikuje jer moraš biti i fotograf i model.
    Zanima me kako izgleda taj deo snimanja; staviš fotoaparat na stativ, uključiš tajmer, trčiš okolo ili daljinski okidaš i koliko snimaka u proseku napraviš dok ne kažeš: to je to?

Sve fotografije iz kuće snimljene su sa stativom. Kad radim potpuno sam (što je najčešći slučaj) aparat stavim na stativ i radim sa tajmerom (10-ak fotki). Prije toga provjerim postavke aparata, 100% manualne, otvor blende, dužinu ekspozicije, ISO i naravno kadar koji je ponekad prilično zeznut kada radiš sam (npr. distorzija prvog plana kod ultra wide objektiva).

In dust I trust - FotoRepublika intervju Mario Grobenski
In dust I trust
  • Manje više svako ima objektiv, odnosno milimetražu koja mu prirodno pristaje – u kojoj razmišlja. Ti uglavnom koristiš ultra-širokougaoni objektiv (12mm), da li te je scena naterala na to (house where nobody lives) ili široko-ugaono razmišljaš? 🙂

Da, uglavnom koristim širokokutni 12-24mm (prije 8-16mm), tj. sve fotografije iz kuće snimljene su sa ultra wide objektivom. Naime, sama prostorija u kojoj snimam je prilično malena a ultra wide lens daje joj jednu drugu dimenziju i dramatičnu atmosferu. Također, kada radim sam puno mi je lakše u kadar staviti sve kaj sam zamislil zahvaljujući ultra wide-u . Osobno, oduvijek su mi fotke snimljene sa ultra wide lens bile atraktivnije. Volim i fish eye lens ☺

Strange days - Mario Grobenski - intervju Foto Republika
Strange days
  • Uglavnom radiš crno-bele fotografije. Konverzija kolor fotografije u crno-belu je vrlo važna, nije dovoljno samo prebaciti fotografiju u grayscale, kako izgleda proces obrade jedne tvoje fotografije?

Post proces… Fotografije snimam u kolor & jpg + raw ☺ nakon što fotke prebacim iz fotića na komp i odaberem fotke koje su po mojem mišljenju OK. Fotku zatim prebacim u Sliver Efex program. Prvi korak je konverzija iz kolora u b/w (black & white) i traženje najbolje opcije u postavkama. Nakon toga fotku „poravnam“ na mreži i tada su završni radovi u Photoshop-u, unsharp i sejvanje fotke za web size. Uglavnom, ne „kemijam“ previše u Photoshop-u, više se koncentriram kod samog snimanja jer ako ne snimim ono kaj sam si zamislio nemam pomoći ni od Mr. PhotoShop-a.

  • Prisutan si na mnogim respektabilnim svetskim foto sajtovima među kojima je 1x.com, koji važi za jedan od najboljih na svetu, ujedno i najtežih za autora da mu se objavi fotografija, a tebi je to uspelo nebrojeno puta.
    Šta to znači za tebe? Da li si putem takvih sajtova uspeo da prodaš svoje radove, dobiješ neke angažmane ili pozive za izložbe i slično.

Imati objavljene radove na 1x za mene je posebna čast (trebalo mi je više od pola godine da bi mi tamo objavili prvu fotku) 1x je odigrao ključnu ulogu poimanja fotografije kod mene, ne samo u kreativnom smislu, nego također i u post produkciji tj. tehničkoj strani fotografije. Zahvaljujući 1x moji radovi viđeni su u cijelom svijetu zajedno sa najboljim fotografijama drugih autora, tako da sam primjećen i „vani“ te sam izlagao svoje radove na 29. Međunarodnoj foto izložbi u Danskoj (2013), a nekoliko sam radova i prodao. Također, u četiri godišnje knjige koje objavljuje 1x uvrštene su i moje fotografije uz ostale svjetski poznate autore.

Nowhere man - FotoRepublika intervju Mario Grobenski
Nowhere man
  • Takođe si kao autor prisutan na društvenim mrežama.
    Da li su društvene mreže važan kanal promocije tvojih radova i kako gledaš na njih?

Pratim radove drugih autora na foto sajtovima ali i na društvenim mrežama (Facebook) . Za mene Facebook i lajkanje svega i svačega kaj ljudi postaju nema nikakovo značenje. Mislim, lajka se uistinu svašta. Sva sreća da sam Facebook otvorio nakon 1x, jer u protivnom ne bih imao dan danas objavljenu fotku tamo, misleći cijelo vrijeme: pa kaj ne štima s mojim fotkama?

Više fotografija Maria Grobenskog možete pogledati ovdehttp://fotorepublika.com/psychodaddy

Da bismo upotpunili ovaj razgovor i slova preveli u zvuk i slike, u nastavku sledi prilog TV Student koji su kamerom ušli i zabeležili
House where nobody lives“.

NAPOMENA: premotajte na 2 min i 15 sek

 

Podeli članak, nama znači mnogo.Share on FacebookTweet about this on TwitterPin on PinterestShare on Google+
Milan Tomin Autor:

Sa fotoaparatom od 1996. godine, nešto kasnije uspešno prebrodio tranziciju u digitalno doba iako i dalje razmišlja manuelno i 35mm-ski. Učesnik desetina grupnih izložbi od kojih odustaje spoznajom da samo daje legitimitet likovima koji jedni drugima u krug dele nagrade. Jedan od osnivača Fotografskog Kluba Vojvodina iz Novog Sada koga posle šest godina napušta jer konačno odbacuje ideju građanskog udruživanja oko nekog cilja za koji par ljudi radi, a ostali gledaju. Idejni tvorac sajta FotoRepublika i kolumnista ovog Bloga.

5 komentara

  1. Jan
    05/09/2016
    Odgovori

    ”Upoznao” sam Maria na 1x i prvi moj ”susret” sa ovim tipom fotografije je bio očaravajući… a sada posle ovog Bloga je još jači utisak…
    Mario respect.
    Milane tebi hvala što nas još više približavaš tako neobičnim i sjajnim autorima.

    • Milan Tomin
      05/09/2016
      Odgovori

      Hvala ti puno Jan.
      Ujedno, ovim komentarom ulaziš u istoriju – ti si prvi koji je ostavio komentar na neki članak na ovom Blogu 🙂

  2. krug
    06/09/2016
    Odgovori

    U potpunosti prepisujem Jana !!!

  3. Mex
    07/09/2016
    Odgovori

    Fotograf za primer,neobicno kreativan…Mario bravo!

  4. Shtrkov Kiril
    08/09/2016
    Odgovori

    Izvanredan autor sa konstantom idejom i bezgranicnom imaginacijom u obradi iste teme … Poznavanje tehnike mi nije jaca strana , ali ovde vidim brigu oko svakog detalja … Jedino mi je zao sto nema vise clanova koji bi se ukljucili sa svojim komentarom , pa sam evo ja uzeo na sebe obavezu da iskoracim iz pozicije nemog posmatraca.
    Pozdrav Mariu !

Ostavi komentar

Email adresa koju upišete neće biti prikazana. Obavezna polja su označena sa *